Jevgenij Zamjatin - Mi

We - Yevgeny Zamyatin, Евгений Замятин, Clarence Brown

Vi ste u obavezi da budete srećni.

 

U vreme kad sam ovu knjigu pročitala prvi put, nisam razumela zašto je karakterišu kao "antiutopiju". Meni se jedinstvenomilionski poredak svideo. Bilo mi je žao žrtava, jasno. Ali sam isto tako jasno videla da su "stradalnici" sami krivi za svoj položaj. Revolucija jeste u ljudskoj prirodi, ali to ne čini svaku revoluciju dobrom.

 

Priču o matematički besprekornoj sreći pripoveda D-503. Antijunak, naravno. Doduše, on povremeno pokušava da se otrgne od sistema i lične sate produži na ceo dan, ali ne uspeva. Podseća na Lazarevićeve muškarčiće.

 

U njegovom svetu snovi su ozbiljno psihičko oboljenje. Pesnici stvaraju po 3 sonate na sat. Inspiracija je jedna forma epilepsije

 

U tom svetu postoje ružičasti bonovi za seks u određene dane i određeni sat. Pisma nisu privatna. Zidovi su prozirni. Postoji materinska norma po kojoj se samo određenom kalupu žena dozvoljava produžetak vrste. Ljubomoru je moguće operisati, kao i svaku posebnost. Svaka posebnost je smetnja jednakosti u sistemu.

 

Onim dvoma u raju bilo je dato da biraju: ili sreća bez slobode - ili sloboda bez sreće; trećega nema. Oni, klipani, izabrali su slobodu - i šta ćete: jasno - onda su vekovima čeznuli za okovima - shvatite, eto u čemu je svetski bol.

 

Tako je prijatno osećati nečije oštro oko, koje brižno čuva od najmanje greške, od najmanjeg netačnog koraka.

 

A opet, u tom svetu postoji on, D-503, sa svojim ljubavnim četvorouglom i svime što ide uz to, uključujući i priključenje pokretu otpora. (Otpora čemu? Cilju? Zašto je čoveku toliko važno da nigde ne stigne? Zašto se savršenstvo poistovećuje sa smrću? Zašto gradimo zidove kad ih ne želimo?)

 

Bojiš se - jer je to jače od tebe, mrziš - zato što se bojiš, voliš - zato što ne možeš da pokoriš. Jer se samo i može voleti ono što je nepokorno.

 

I tako počinje preispitivanje koncepta svega što je mislio da razume. Poslednje stranice donose preokret za preokretom i dugo posle poslednjeg reda odzvanjaju reči Dobrotvora: Osmeh je normalno stanje normalnog čoveka

 

 

Nakon drugog čitanja moram da priznam da jesam srećna što je to samo priča. Razumno je dobro. Beščulno nije.

Sloboda ne prija svakome, kao što svakome ne prija sreća.

Dok pojedinac bira za sebe, dobro je.

Da li je dobro?