Prerazmišljavanje

Niko nije bez neprijatelja!

Zašto je zlo, u ovoj knjizi oličeno u Šir Kanu, obavezno predstavljeno kao hromo, grbavo, nagrđeno? Tako se čovek teši da je bar lep, čak i poražen? I zašto se deca uče da telo oslikava dušu, kad prečesto nije tako?

Ova i slična pitanja nisu mi dozvolila da pri prvom čitanju sagledam sve. Sad shvatam da je osnovna osobina i tigra i čoveka ponos, koji od grabljivaca pravi krvoloke kad je povređen.

Drugi te mrze, zato što ne mogu da ti gledaju u oči, zato što si mudar, zato što si im vadio trnje iz šapa, zato što si čovek.

"Knjiga o džungli" nije nevešto sklepana priča o prijateljstvu kakvom sam je do danas smatrala. Ona je velika istina o ponosu i posledicama, u grču kriknuta na noć Novog Govora: Ja kažem, da bi drveće i reka čuli i zapamtili ako ja zaboravim.

U igri smo drugovi ti i ja,

Sve dok iz oblaka ne padne kiša

Koja prekida primirje. - Tada: dobar lov!

Naoko vedra, duboko surova. Između basne i epopeje.

Najbolje dočaran lik: Bagira

Omiljeni lik: Kaa

Uz čitanje slušati: Zvuk džungle će nadjačati bilo koju muziku, ne vredi pokušavati.