Prerazmišljavanje #5

Pesnik i zavičaj - Desanka Maksimović

Mi smo izorani

iz krvlju topljenih polja,

mi smo nikli u zemlji bune i ustanka:

narod mi smo ponosan i hajdučki,

ruga mi se knjiga tužno. Stidim se.

 

Rasule su ti se i osipale u ništa himne, Desanka, k'o biseri sa trule niti.

 

 

Žao mi je tvoje čiste ideje o čoveku.

Žao mi je reči ugušenih nezahvalnošću.

Žao mi je ismejanih spomenika.

Žao mi je oslepljenih potomaka.

 

Narod ne pamti.