Dragan Lukić - Tri lule

Tri lule - Dragan Lukić

Veselo, razigranije, Dragan Lukić.

 

Lukić je gradsko dete i pesnik za decu iz grada. Njegov junak životinje viđa samo u zoološkom vrtu i kutiji za igračke, velik je i snažan lovac, pa se užasno boji pretećih jarčevih rogova. U selu ima deku sa rukama punim jabuka, koji nosi opanke i šajkaču ko mali čamac. Sve što je gradsko izaziva radoznalost, ali kao najbliža okolina. Ne-gradski motivi su egzotični, selo ima posebnu draž. Prirodi se divi u proleće i jesen, kad vetar njene deliće raspe po trotoaru. Psi hodaju na uzici od svile, automobili na benzinskoj stanici (pivnici za automobilsi svet) su karavan slonova. U nedelju

Cvećar na uglu bukete drži,

cvetove sveže bakama nudi.

On živi u višespratnici, a lift mu je kućni trolejbus. Kauč u stanu je lađa na kojoj u pesmi o porodičnoj idili "Svakoga dana" kapetan tata i mornari plove po svetu mašte.

 

Uprkos jakim betonskim notama, i ja sam, kao dete sa sela, uspela da uživam u zbirci. Zato je Lukić veliki pesnik - on prevazilazi sopstveni vidokrug i piše za dete uopšte.

 

Deda i baba su

mala istorija sveta

i najstarija porodična slika,

 

Učitelj je večiti đak,

 

a

Drugarstvo je kao časna reč. 

Tim istinama se ne protivureči, u njima se prepoznaje svako dete bez razlike.

 

Najlepšu pesmu o majci upravo je Dragan Lukić ispevao:

Srce

 

U srcu moje mame 

i moje srce kuca.

Kad njeno kucne - tak,

moje se čuje - tik.

Njeno je oko toplo

ko oko žutog sunca

i u tom toplom oku

stanuje i moj lik.

 

Osnovni poetički principi ovog pesnika izraženi su stihovima:

Vesela pesma nek decu budi,

i nek veselo u krevet ode,

veselo samo - ko žubor vode,

pa će porasti veseli ljudi.

 

Pa zato

smeha

i smeha deci!