Prerazmišljavanje

        Vekovima se ulagalo u nju: kupovan je najkvaliteniji nameštaj, zapošljavana najbolja posluga, brinulo se o svakom detalju. Pokućstvo je bilo raspoređeno pažljivo, i čitava kuća odisala je skladom. Raskošne zavese navlačene preko velikh prozora sprečavale su sunce da ošteti skupocene slike na zidovima, kristalne vaze zanimljivih oblika uvek su bile pune cveća, na podovima nije bilo ni trunke prašine...

        Niko nije siguran šta je tačno nagnalo nekada ponosne vlasnike da se odsele.

        Promena u hijerarhiji, u početku skoro beznačajna, počela je da se odražava na samu kuću. Kako je vreme odmicalo a gazde se nisu vraćale, posluga je postajala sve aljkavija. Cveće je venulo i sušilo se u vazama, zavese su otežale od prljavštine, a podovi nisu više blistali. Niko se nije setio ni da nahrani mačke, i one su otišle u neko srećnije domaćinstvo. Posluga se polako razbežala, odnoseći sa sobom vrednije ukrase, i ustupila mesto raznoj gamadi.

        Danas ovim ruglom „upravljaju“ pacovi, a od pravih vlasnika ni glasa. Na provaljenim zidovima još visi par slika, toliko prašnjavih da se ne razlikuju pejzaži od portreta. Kroz zamazane prozore i poderotine na zavesama uspe da prodre po neki zračak, koji pakosno zapleše po oskrnavljenim foteljama i uspomenama na svilene jastuke...

        Komšije likuju nad sudbinom onakvog zdanja u koje je uloženo toliko ljubavi, i ne predviđaju mu oporavak. A i kako bi? Oni kojima bi trebalo da bude stalo odavno nisu zainteresovani da bilo šta učine. Ako se uskoro ne sete da su sami odgovorni, i da niko drugi nije dužan da se bori za njih, jedini vid deratizacije biće spaljivanje do temelja.

        Pogledajmo oko sebe - gde smo dok već oronuloj kulturi prete nove najezde štetočina? Vratiti ovoj urušenoj vili nekadašnji ugled neće biti lako, ali nije nemoguće. Sve dok imamo cilj, i dovoljno jaku želju da do njega stignemo.

        Imamo li?

        Odlučite brzo, dok još ima šta da se spasi...